Stan za dvoje

Stan od 49 m2 po strukturi je jednosoban. Dvostrano je orjentisan. Iz predsoblja se ulazi u dnevnu sobu koja ima izlaz na terasu i gleda na ulicu odakle je i ulaz u zgradu. Na suprotnoj stranj se iz predsoblja ulazi u kuhinju koja je povezana sa malom ostavom i ima izlaz na terasu. Kuhinja je orjentisana ka unutrašnjem dvorištu. Iz predsoblja se još ulazi u wc i kupatilo koji su razadvojeni i nemaju prozore tj.prirodno osvetljenje i ventilaciju.

Najveći deo stana čini dnevna soba od 25 m2, koja je po kvadraturi približno jednaka preostalom delu stana. Predsoblje od skoro 9 m2 je najfrekventnije, jer je prostorija prolazna i iz nje se ulazi u sve ostale prostorije. Kuhinja sa ostavom tj. špajzom je odvojena od dnevnog boravka i čini celinu za sebe.

Kako bi se odvojili dnevni i noćni blok i time smanjila frekventnost kroz predsoblje, sadašnja kuhinja je idealan prostor da se od nje formira spavaća soba. Na ovaj način bi se dobila potrebna intimnost i izolovanost spavaće sobe koja je u slučaju prvobitnog stanja bila u sklopu dnevne sobe. Zid izmedju postojeće kuhinje i špajza bi se srušio i na taj način površina novoformirane spavaće sobe bi se dodatno povećala. Ovaj prostor bi mogao da se iskoristi na dva načina: za smeštanje garderobe ili za radni sto, malu biblioteku... U spavaćoj sobi bi se pored bračnog kreveta našao i ormar desno od ulaznih vrata. Prednost formiranja spavaće sobe na ovom mestu je postojanje terase kao i orjentisanost ka unutrašnjem dvorištu koje pruža dragocen mir i tišinu za odmor i spavanje.

Potrebne instalacije za novu kuhinju bi se provele s druge strane kupatila i kuhinja bi se jednim delom naslanjala na zid od kupatila. Na ulasku u dnevnu sobu bi bila ugaona kuhinja, a u nastavku, odmah ispod prozora, trpezarijski sto. Preostali deo prostora bi služio za dnevni boravak. Putanja kretanja od ulaznih vrata ka balkonskim vratima i izlazu na terasu predstavljala bi nevidljivu granicu izmedju ove dve celine.

Za organizaciju dnevne sobe postoji više rešenja od kojih su izdvijena dva. U oba predloga ugaona garnitura je postavljena ispred tv police na sredini prostora. Na taj način bi iza garniture ostao prazan prostor koji je zgodan za smeštanje radnog stola i manje kućne biblioteke u uglu i to bi bio prvi predlog za korišćenje ovog prostora.

U drugom predlogu, iza garniture ukoliko ne postoji potreba za radnim stolom (ili bi se on smestio u spavaćoj sobi) mogla bi se napraviti prozorska klupa za sedenje, pored koje bi bila biblioteka. Prozorska klupa sa jastucima bi bila udobno mesto za sedenje i ispijanje jutarnje kafe uz čitanje omiljene knjige. Umesto prozorske klupe mesto bi mogla da zauzme manja sofa, fotelja ili lenjivac. Ovaj kutak bi predstavljao mali izolovani deo dnevne sobe namenjen relaksaciji.

Ovakva struktura stana sa intervencijom izmeštanja kuhinje i dobijanjem još jedne sobe, predstavlja dobru iskorišćenost ukupne kvadrature potrebne jednom bračnom paru. Dnevna zona je maksimalno iskorišćena, osvetljena dnevnom svetlošću i s prirodnom ventilacijom potrebnoj kuhinji. Terasa celom dužinom dnevne sobe je dodatna prednost kao i izlaz na terasu u blizini kuhinje i trpezarije. Tampon zona tj.predsoblje izmedju dnevne i spavaće sobe, pruža dodatni mir spavaćoj sobi.